Nikola, nema nikakve sumlje, da ste u košarci pronašli svoje životno misiju. Dali ste od nekad očekivali, da ćete biti u košarci osobno i kao u biznisu.

Hvala Bogu pa sam pronašao. Zaista nisam očekivao da mogu reći da ću živeti od košarke, pogotovo u Srbiji, to je veoma teško i pomisliti, a kamoli reći. Drago mi je što sam ostao u košarci i pogotovo što radim ono što zaista volim i u čemu uživam. Inače organizujem jedan humanitarni turnir za brata od mog klinca iz kluba… Luka se zove i treba da ide u inostranstvo na lečenje, pošaljite SMS 268 na broj 3030 da mu pomgnete.

Kao odličan trener svojim studentima ne dajete samo tehničko obrazovanje, također i disciplinu. Kakve vrijednosti biste željeli predati svim mladim košarkašima?

Da, dispciplina je vrlo bitna, kao i na terenu tako i van njega, uopšte u životu. Smatram da većina ljudi inače ima poremećen sistem vrednosti u današnje vreme, ja sam drugačiji, trudim se da naučim nešto svaki dan, da usavršim sebe, a samim tim svaki dan mogu da pružim mojim igračima više informacija.

Smartam da je obrazovanje u svakom smislu broj jedan. To se ni po koju cenu ne sme zapostaviti. Strani jezici takođe …

Ne znam da li ste poslali svi 268 na 3030 za Luku, ajde odmah! 🙂

Koliko između ovih vrijednosti ste imali vi sami na početku vaše kariere i kako su vam pomogle na putu do uspeha.

Do mog uspeha u karijeri,igračkoj, ako mislite na karijeru 3×3 igrača, su me vodili isključivo upronost i rad. I iz toga sam izveo mnogo pouka koje danas pomažu mojoj deci.

Jedan između neizbježnih „highlightov“ vaše kariere je sigurno bio naziv svetskog prvaka košarke 3 na 3. Kako se sećate utakmice na tom prvenstvu?

Kada sam igrao nismo bili svetski prvaci, bili smo zvanično drugi, bio sam i 13sti igrač sveta, bilo je dosta utakmica te sezone, nekih se sećam nekih ne, sada sam fokusiran na posao individualnog trenera i direktora kluba Neos, pa zaista nemam baš puno slobodnog vremena da razmišljam o onome što je bilo, nego isključivo mislim na ono što jeste i što će biti.

Recite i čitaocima da pošalju 268 na 3030.

Vaša kariera profesionalnog košarkara se je završila po neočekivanih komplikacijama i tako ste prešli u obrazovanje drugih. Da li bi se još vratili na parket ako biste imali prilike?

Ne. Kao što sam rekao pronašao sam sebe u trenerskom poslu, zaista sam zadovoljan kako ide, te tu zaista vidim svoju budućnost u potpunosti.

 

Pre 2 godine ste preuzeli direktorsku stolicu KK Neos. Kako možete oceniti vaš dosadašnji rad u klubu i gde ga vidite u bodučnosti?

Ne volim da budem oslovljavan sa direktorom. Okružen sam jako kvalitetnim ljudima, koji su gladni uspeha i kvalitetni u svojim sferama i naravno da uspesi ne izostaju, a klub zahvaljujući njima kao i meni, raste svakim danom sve više. Zaista smo za 2 godine uradili jako puno, imamo preko 100 klinaca, imamo dosta kvalitetne dece, atletskog trenera, fizitarapeuta, vrhunske trenere na svim tabelama smo u najboljoj polovini u gradu 2001. je za sada 1. 2002 u gornjoj polovini i biće još bolji, 2004 i minibasket takođe vrlo perpektivni, na nama je sve.

Pored svega toga, mnogo svoga vremena, napora i energije davate u individualne treninge u agenciji Combo Guard, koja izpunjava vrhunske rezultate u napredku vasih studenata. Mozete nam reci na kakav nacin pocnete sa vjezbom u agenciji?

To mi je glavna stvar. To je put kojim želim da se razvijam dalje. Agencija Combo Guard je puna talentovanih igrača željnih znanja, koji žele da uspeju, da se usavrše. Trudimo se da im zaista pružimo neophodne uslove za najveći mogući napredak, a u tome nam takođe pomaže i firma SKLZ sa pratećim instrumentima.

Treninzi naravno počinju kod svakog različito ali recimo vežbice za poboljšavanje koordinacije su nam među omiljenim, dinamičko istezanje svakako, sa loptom u rukama većinu stvari volimo da odrađujemo.

Puno putujete, jer vase poznavanje tekoder mnogo pustuju i u inostranstvu. Dali je istina da vas je u jednom od kosarkaskih kampova, na kojem ste bili u gostovanju, primjetio i cestitao i sam Bill Hodges?

Da, dosta putujem. Idem sada za 15 dana u Luksemburg, za mesec dana na kamp u Odessu u Ukrajinu pa na Campus Jofresa u Španiju pa u Ameriku … Svaki trener mora da stalno da napreduje, da „kupi“ znanje od drugih i iskusnijih kolega, na žalost još nisam došao do naših domaćih najuspešnijih trenera, nego do stranih u većini ali polako … Bill je sjajan lik, harizmatičan, legenda, savetuje me često. Kada vas javno pohvali neko ko je napravio jednog Larry Birda, godi, baš godi, ali i daje obavezu da nastavite još jače i bolje.

Nikola, za kraj trebamo progovoriti o vasim humanitarnim akcijama, jer ste do danas na razlicite nacine pomogli ogromnom broju djece. Sto vas inspirira na tom putu?

Pa to je normalno, pomagati drugima, da bi neko pomogao vama, zar ne?!

Inspirišu me deca moja svakim danom. Pre neki dan mi klinac dolazi i kaže, u bioskopu, da mi je ostavio malo ledenog čaja jer je video da nisam kupio sebi, a kupio sam njima … Nije li to inspiracija kada neko sačuva poslednji gutljaj za vas i pritom ima 7 godina!!!

Organizujemo turnire, razne akcije, trudim se da pomognem svakome mogu, i ne bi sada da ispadne da forsiram ali pogledajte kod mene na faceu, neću ni da vam spominjem da je to ZA LUKIN KORAK I DA POŠALJETE 268 NA 3030. HVALA.

Intervju zapisala: Špela Terglav