Bojana, s takvom bogatom i briljantnom karijerom može pohvaliti samo nekoliko naših košarkašica. Da li ste već u djetinjstvu znali da će košarka bit toliko važan deo u vašem životu?

Bojana: Počela sam da treniram košarku u najranijem detinjstvu, sa nepunih 11 godina. A i zahvaljujući mojim košarkaškim idolima Aleksandru Đorđeviću i Vlade Divcu. I tad sam se divila njihovim majstorijama pod obručima, pa sam i ja želela da postanem jednog dana uspešna košarkašica.

Ako se vratite na početak svoje karijere …  važno mesto zauzima ŽKK Voždovac u kome ste se svrstali među najperspektivnije košarkašice Srbije. Međutim, čini se kao da je to vaša odluka da idete ka Beopetrolu bila nešto neočekivano. Zašto ste onda odlučiti napustiti Voždovac?

Bojana: Voždovac je zauzeo veliko mesto u mom srcu, a i karijeri. Tu sam se tako reći afirmisala kao igračica, a pošto je klub zapao u finansijske probleme, odlazak je bio neizbežan.

Sa kojim klubom ste kasnije ostvarili najviše?

Bojana:  Od domaćih klubova najveće uspehe sam ostvarila sa Voždovcem i Crvenom Zvezdom. Kad su strani klubovi u pitanju, izdvojila bih uspehe sa Merkurom iz Celja i Hatisom iz Jerevana.

Kako se sećate iz perioda iz 2005. godine, koje je obeleženo u znaku teške povrede kolena?

Bojana: Ta 2005. godina je za mene veoma težak period, ali velikom upornošću i voljom uspela sam da iz svega izađem kao pobednik.

Možete li nam reći kakav rehabilitacijski put ste prošli, sa obzirom na to da ste već na prvoj utakmici nakon povratka na parket odigrali više nego impresivno?

Bojana: Za moj rehabilitacioni put je bila zadužena privatna klinika „Meniskus“ i naravno Partizan, koji su mi zaista izašli u susret i pomogli da se vratim na teren u rekordnom roku, za 4,5 meseca. I da moja prva utakmica posle povrede je bila veoma uspešna sa 28 poena za 33 minuta provedenih na parketu.

Kakva je mentalne priprema potrebna u okviru rehabilitacije sa takav veliki povratak ?

Bojana: Sve je u glavi, i jaka volja i želja.

Koji događaj će obeležiti vrhunac vaše karijere?

Bojana: Svakako to četvrto mesto sa reprezentacijom na Evropskom prvenstvu 2013. u Francuskoj. 

Jeste li ikada zažalili  za neku od odluka u svojoj košarkaškoj karijeri? 

Bojana: Bilo je u par situacija gde sam se kajala zbog nekih poteza, al’  ne bih baš da ih naglašavam o čemu se radi.

Kojim izazovima vezanim za košarkaškou karijeru biste se pozabavili u budućnosti?

Bojana:  O tome ću razmišljati tek kad stavim tačku na aktivno igranje košarke.

Da li u svijetu košarke ostajete aktivni i nakon završetka karijere?

Bojana: Najverovatnije da hoću, ali otom-potom.

Intervju zapisala: Špela Terglav